Opšte je poznato da je poziv advokata neraskidivo vezan za izuzetnu dinamiku, kontinuirane promene i stalna iznenađenja. Nama advokatima njedan dan nije isti! Kada sam bila mlađa, govorili su mi: „Šta će ti advokatura? Zamisli posao od 9 do 15 časova, izađeš i nakon toga te posao ne zanima“. A mene je ubijala u pojam ideja posla gde ću predvidljivo i monotono raditi jedno te isto, udarati pečat u jedan te isti ćošak papira, sve dok jednog dana ne nakupim dovoljno godina staža. Mislim da bih poput neke zapuštene biljke izdahnula na takvom radnom mestu za manje od par godina.

Advokate „bije glas“ da su nemilosrdni, proračunati, lišeni empatije, a tu se nađu i pridruženi razni epiteti. No, jedno je sigurno, da bi advokat mogao da se kvalitetno pozabavi interesima svog klijenta, on mora dosta toga da ostavi po strani – tendenciju da suviše uranja u digresije, sklonost da prekorači finu liniju između advokata i neke vrste mentora, i svakako ne sme da se razvodnjava u vremenu i prostoru.

“Kad ćete da se uzmete”? često je pitanje koje, iz korpusa pomalo neprijatnih, intimnih pitanja, dobijaju najčešće mlađi ljudi, kada neko vreme žive zajedno, “dele so i pogaču”, ali nisu u braku (uz pitanje “Kad će deca?” “Zašto držite ljubimce umesto dece”? i tako dalje).